Leta 2016.godine smo rešili da obiđemo deo Sporada.
Išli smo na Skopelos i Alonisos. Preko Booking-a sam rezervisala smeštaj za 6 noći na Skopelosu i 4 noći na Alonisosu.
Ostrva su fenomenalna!
Krenuli smo od kuće oko 15h i sa svraćanjem na kolače u Leptokariji negde oko 2h po ponoći po grčkom, stigli smo u Volos oko 4h. Trajekt smo imali tek u 7:45 ali krenuli smo logikom da je bolje da mi njega čekamo jer on nas neće sigurno. 🙂
E, da, jedna napomena. Na ulasku u Volos, obisli smo jedan auto na duplim trakama. Ispostavilo se da je policija. Na prvom isključenju su izašli ali su nastavili da voze paralelno sa nama, samo sa druge strane bankine. Onda su naglo ubrzali i na mestu gde prestaje bankina zaustavili auto, jedan od njih je istrčao i zastavio nas. Tražio je dozvolu i osiguranje, muž mu dao našu dozvolu i pasoš. 😀 Mahinalno je dao našu mada smo pet dana pred put uzeli novu MVD. Policajac je pitao da li smo pili alkohol i doneo balon mužu da duva. Međunarodnu nije tražio i moram priznati da mi je tada bilo krivo i što smo je vadili mada svesno ne bih nikada krenula bez nje. Sada više nije potrebna.
E, sada da se vratim na priču. Parkirali smo se i malo dremnuli u kolima pa otišli po karte. Maršuta trajekta je bila Volos-Glosa-Skopelos-Alonisos-Volos.
Trajekt je išao dva i po sata do Skiatosa i još pola sata do Glose. Izašli smo u Glosi mada nam je smeštaj bio u gradu Skopelosu. Ja sam želela da se što pre iskrcamo. 🙂
Pogled na grad Skiatos.
Oko podne smo stigli u Glosu i onda smo kopnom nastavili do Skopelosa. Smeštaj smo našli u vili Marlitsis koja se nalazi na oko 1.5km od luke. Znači, izvan grada i daleko od bilo koje plaže. Bili smo baš zadovoljni smeštajem.
Kuća je velika, neobičnog rasporeda. Dvorište ogromno, parkinga ima dovoljno, roštilj, … sve što nismo imali u sobi, tražili smo i oni su nam izašli u susret.
Fini ljudi, samo ni reč nismo mogli da razmenimo. 🙂 Kad baš nismo mogli da se rukama objasnimo, pisala sam njihovom sinu koji živi u Atini pa im on prevodio i tako…
Malo smo odmorili pa krenuli na najbližu plažu Stafilos.
Na levom kraju plaže (gde je brdo najniže) nalazi se putić do plaže Velanio koju smo obišli posle prvog kupanja i tu i ostali jer nam je bila lepša, mada Stafilos važi za jednu od najlepših plaža ostrva.
Sledeći dan smo pošli u obilazak ali je vetar duvao strašno pa smo u letu promenili plan i otišli na plažu Limnonri za koju nam se na mapi učinilo da je zakolonjena. Tamo mirno more, nema talasa, nema vetra, druga klima potpuno.
Do sada mi je asocijacija na izraz “šuma pliva” bio Tasos ali Skopelos je nešto nestvarno. Priroda je neopisiva. Boja mora se manjala iz sata u sat. Prvo se ogledala šuma u vodi pa je sve bilo zeleno a negde oko podne je more dobilo plavu boju. Čini mi se da slike ne mogu da dočaraju koliko je sve lepo. Borove šume nekih boja neverovatnih su na sve strane pa i na samim plažama.
Limononari ujutu i u podne.
Posle podne smo opet otišli na Stafilos. Na sve strane prelep pogled.
Mestašce Panormos mnogi preporučuju za smeštaj jer je negde na polovini puta između lepih plaža i grada Skopelosa ali u samom mestu nema ništa osim nekoliko taverni i prodavnica što i ne bi bio problem da se to sve ne nalazi sa leve i desne strane glavnog puta koji ide preko ostrva. Dakle, ne postoji mesto kao mesto, nego je sve pored magistrale.
Plaža u tom mestu je lepa. Mi smo bili jednog vetrovitog dana.
Onda smo ostišli malo do stena i tu je bilo mirnije, manje se osećao vetar. Inače, vetar jeste duvao ali nije bilo hladno. Ni more, takođe, nije bilo hladno.
Posle kupanja sa stena, krenuli smo dalje. Naravno, najpoznatije mesto je crkva na steni gde je bilo venčanje iz filma Mamma Mia! Mi smo imali sreće pa nije bilo gužve. Pored se nalaze i dve plaže Agios Joanis. Do jedne može da se siđe, imaju stepenice a do druge se ili pliva jer je odmah iza stene ili brodićem. Mi smo bili srećni i na ovoj prvoj.
Pogled ispred crkve na put kojim smo došli.
Stepenice su stabilne ali jako strme. Super je bilo do gore ali već nazad su mi noge klecale.
Posle ovih stepenica, osvežili smo se na prvoj plaži do koje može da se siđe.
Posle kupanja, krenuli smo u Glosu da ručamo. Giros je bio sa pogledom. Slike nemam, pa mi morate verovati na reč. 🙂
Za plažu Perivoli smo videli da je na severu i da zna da bude nešto hladnija voda ali nama je bila baš topla. Nigde na ostvu nismo zatekli hladno more. Ova plaža nam se mnogo dopala. Izolovana je, bilo nas je desetak.
Dobar deo plaže posle podne je u hladovini. Mi se nismo više vraćali ovamo, bilo nam je baš daleko ali vredi je obići. Možda i odvojiti malo više vremena. U potrazi za suncem, krenuli smo na plažu Hovolo na zapadnoj strani ostrva. Do plaže Hovolo se ide iz mesta Neo Klima. Mora malo da se pomuči da se dođe do nje. Prelazi se deo sa kamenjem a malo i kroz vodu. Onako, zapljuskuju talasi malo ali pošto se ide preko kamenja i stena nije bas najlaganije.
Na slici se vidi deo mesta Neo Klima i puuuno šume.
Na plaži se može uživati baš dugo.
Dan je bio baš ispunjen. 🙂
Kada smo prošle godine razmatrali letovanje na Skopelosu, jedna opcija za smeštaj je bila i vila Sea View. Idući na plaže Glisteri i Glifoneri, slučajno smo nabasali na baš ovu vilu. Ljudi, ne da je pogled!!! Ovo je pučina view.
Ovde se vidi deo vile a na sledećoj slici pogled. Put do kuće je sa baš velikim usponom ali ne može se lagano do prve jutarnje kafe sa ovim pogledom. 🙂
Stvarno je prelepo!!!
Gužvu na plaži nigde nismo zatekli. Jedino je na Stafilosu bilo više ljudi nego na ostalima ali daleko je to od gužve.
Do Glifoneri plaže smo otišli jer je pored Stafilosa, najbliža gradu. Nije nam se nešto dopala pa je palo jedno kupanje i produžli smo za Glisteri. Ovo je dok smo se spustali do Glifoneri plaze. Nemam neku blizu sliku. Mada se na slici i vidi ono sto se može zateći kada se siđe. Meni nešto kad “ne legne” ja ne gubim vreme na slikanje. 😀
Na Glisteri plaži je već druga priča – nas dvoje, jos četvoro ljudi sa naše desne strane i na samom kraju na levom delu plaže Grk sa dvoje-troje dece.
Posle Panormosa nalazi se hotel Adrina a negde na potezu između to dvoje, čitali smo da postoji nekoliko plažica. Iz drugog pokušaja smo dosli do jedne i bili potpuno sami. Od ujutru do podne, dok nismo rešili da idemo dalje. Prvi pokušaj je bio direktno kroz hotel ali je tada naišla jedna devojka koja nam je objasnila da se vratimo ka Panormosu pa na prvoj krivini da pokušamo to isto jer je plaža hotela privatna.
Ovuda smo prošli.
Kuća koja je pored bazena, delovala je prazno ili kao da svi spavaju. Ima taverna, ima ležaljki i stolica na putiću koji vodi do plažice ali ne i ljudi.
Na slici se vidi deo kuće.
Kako se sunce pomeralo, tako smo i mi bežali pod borove. Prava šteta je ovde ubosti suncobran a ne iskoristiti prirodnu hladovinu. Kad se više nije imalo gde, krenuli smo dalje u osvajanje ostrva.
Na slikama (dok smo još pravili planove) plaža Milia nam se nekako nije dopala mada je uz Stafilos mnogi hvale. ALI, situacija na terenu je potpuno drugačija. Plaža je prelepa! Ima desni deo baš uređen sa puno ležaljki i levi deo koji je mnogo veći i gde ima dosta prostora za ljude koji nose svoje suncobrane i ostalo. Između ima puno borova; mnogo je dobra hladovina gde moze da se skloni kada je bas vruće.
Voda najsličnija onoj u bazenu.
Ima za svakoga ponešto. More je bilo toplo, čisto i na radost moga muža mnogo zanimljivo za ronjenje. Zanimljivo je na celom ostrvu ali je ovde našao neke lepe ljubicaste školjke, pa zato. 🙂
Milia je prelepa i kada je more nemirno.
Slicna ovoj je plaža Kastani. Samo što je ona previše urbanizovana. Poznata je jer su tamo snimljene neke scene filma Mamma Mia! Deo travnjaka je pod ležaljkama i baldahinima, stolicama, stolovima, na samoj plaži ležaljke. Muzika iz kafica malo jača i tako… Mi smo bili kratko na desnom delu plaže, izvan tih “urbanih sredina”.
Mi uglavnom ovako:
Nismo ni mi odoleli pa smo ispratili mesta iz filma. Dolazi najzanimljiviji deo i potraga za Amaratosom ili tri drvceta iz filma. Ko je gledao film zna kako izgleda. 🙂 Znala sam i ja kako izgleda i da je u okolini Agnontasa ali ne i kako da dođemo do tamo.
Raspitali smo se da je to poslednje skretanje pre Agnontasa ali kako smo mi isli iz Agnontasa, dođe prvo. Jao što sam bila srećna sto smo to pronašli za tri minuta i što je navigacija pokazala da je more za oko 300m odatle. Kad ono međutim. Navigacija je pokazala da smo skrenuli na pravom mestu ali je onda “rekla” i da smo kasnije ipak negde omanuli. Na samom skretanju sa glavnog puta desno ima odmah skretanje desno pa krivina koja zavija na levo i nizbrdo, tako da to nismo odmah primetili. Put je od neke rizle ostre ali toliko sirok i prokrčen da sam ja mislila ko zna sta ćemo da zateknemo kad siđemo negde tamo dole kad su se toliko trudili. Pokazivalo je da imamo oko 3,5 km do tačke koju sam ja ukucala u navigaciji gde sam zamislila da bi trebalo da budu ta drvca.
Resili smo da ipak auto ostavimo na oko 400m od tog mesta i nastavimo peške. Kad sam izasla iz kola pravo sam naletala da kozu. Ne zna se koja se vise prepala! 🙂
Priroda je tu prelepa, borovi koji fenomenalno mirišu, neverovatne zelene boje, debela hladovina a mi stigli negde oko jedan. Baš vreme za istrazivanje! Sreća da je bilo u šumi.
Dok smo se peške spuštali, naišli smo na dva parkirana auta. Videli smo stazu kroz šumu i kada smo tamo krenuli čuli smo i glasove. Kod poslednje slike smo se sreli sa ljudima koji su tu došli da se kupaju. Amarantos nije jedna plaža, već sve te stene sa kojih može da se skače u vodu, pa svako moze da nađe neku za sebe.
A evo šta smo sve zatekli.
Zahvalili smo se ljudima na konsultacijama i nastavili dalje kroz šumu. Tu smo sreli jos neke ljude i oni su nas uputili ka stazi koja vodi do čuvena tri drveta. I sve to kroz prelepe predele. Fali mi opisnih prideva!
Okruženje je prelepo. Ljudi se kupaju jer svuda sa stena moze da se siđe do mora.
Mi smo ovde kupanje preskočili. Krenuli smo do manastira Evangelistria odakle se Skopelos grad vidi kao na dlanu. Put je rizlani, vijugav i veliki je uspon. Ja sam mislila da ću peške da se vratim.
Sami smo bili u ovom obilasku. Sreli smo troje ljudi na putu ka kapiji ali unutra više nikoga.
Poslednje posle podne na Skopelosu rešili smo da provedemo na Velanio plaži.
Na polasku sa plaže, čekalo nas je neprijatno iznenađenje u vidu ovoga:
Eto kako ljudi provode svoj odmor ali šta da se radi. Nikada ništa slično nismo doživeli ali dobro je da bilo samo pisanje, da nije nešto gore. Auto nam je bio ovakav posle celodnevne voznje po prašnjavim putevima i eto odmah uspomene!
Pre podne poslednjeg dana bili smo na Stafilosu. Rano ujutru nema ljudi i mnogo je lepo. Inače, ovde je more najmirnije. Kada na drugim plažama duva vetar i kupanje nije moguće zbog talasa, ovde nema brige. To smo čuli pre nego sto smo pošli na Skopleos a onda smo se i uverili.
Evo malo slika i samog grada Skopelosa.
I krenuli smo. Trajektom u podne ka Alonisosu. To je ono sto šmo mi uspeli da obiđemo za šest dana.
Kao što sam rekla, letovanje smo nastavili na ostrvu Alonisos. Od grada Skopelosa, išli smo još pola sata trajektom do tamo. Na prvi pogled nam se dopalo ostrvo. Skopelos je prelep ali tu smo se nekako “postepeno oduševljavali”. Ovde smo stigli i rekli – trebalo je da ovde budemo šest dana a tamo četiri.
Odmah po iskrcavanju, krenuli smo da tražimo smeštaj i bili smo mnogo srećni što je navigacija rekla da smo udaljeni samo 600m od Eleni Studios kuće koju smo rezervisali. Međutim. Ulice su toliko uske da tu gde nas je usmerila navigacija kola i ne idu a na početak ulice se nastavljaju stepenice pa smo videli da neće to baš tako lako ići. Parkirali smo se i krenuli peške i uz malo pričanja rukama i nogama, našli smo vilu. Ili bolje reći, žena iz vile je našla nas kod njene komšinice. 🙂
Pitala sam je za parking (prilikom rezervacije sam videla da ima a onda sam je naknadno mejlom pitala opet), ona samo viče-No problem!
Stojimo tako mi ispred kuće i pokušavamo da skontamo kako tu da dođemo kolima, kad stiže covek na skuteru, priča sa tom ženom nešto i daje meni papir a ono ištampano moje prezime velikim slovima i ispod broj telefona upisan. Čovek išao u luku da nas sačeka a mi se slikali i nismo ni gledali šta se okolo dešava. Tako da zane ako se iz trajekta iskrcavate, osvrnite se oko sebe, možda je neko došao po vas. 🙂
Povezao je na skuteru mog muza do naših kola i onda ga sproveo da nekako dođe do kuće i parkinga u hladovini. Ljudi, te ulice se rečima ne daju opisati. Ako neko naiđe u susret, jedan auto mora da se vrati skroz nazad jer mimoilaženja nema. Nema slike koja bi to dočarala!
Smeštaj nam je bio vrhunski. Terasa i ispred ulaza i iz sobe, pogled na more sa obe terase, pogled na gradić, mnogo lepo.
Ispod ove zelene lozice (što liči na travicu) nam je auto, a to popločano sa desne strane je ulica.
Smeštaj smo imali u Patitiriju, luci u koju dolaze trajekti.
Još sa broda smo videli da levo od luke ima mala plaža i rešili da je iskoristimo da se osvežimo pa da posle ručka krenemo u pravi obilazak.
Kamenje veliko je na plaži ali iza je drveće pa ima hlada i od drveća je boja mora zelena.
Prva na listi obilazaka nam je bila Kokino Kastro. Neobična plaža sa crvenim stenama. Očekivali smo da će nam se ova najviše svideti ali nije.
Plaža je dosta slikana i deluje neobično zbog crvenih stena. Ali, kada se dođe na plažu, skroz je obična, sa krupnijim kamenjem.
Odatle smo otisi na Tsoukalia plažu. Ona je na zapadnoj strani i lep je zalazak. Ima vetrenjaču sa leve strane koja nije u funkciji ali lepo izgleda, daje neki šmek plaži.
Uveče smo išli u Horu, selo u brdu na oko 2km od Patitirija. Tu smo sreli jedine naše ljude smeštene na ovom ostrvu. Na prvoj plaži smo sreli bračni par iz Srbije. Došli su na izlet sa Skiatosa, pa imali 2 sata ili u Patitiriju ili poseta Hori. I to je bilo sve što se tiče naših ljudi za četiri dana.
Ostrvo je malo i svuda se stigne za čas. Odlično je obeleženo, a kad kažem odlicno, mislim ovako:
Agios Dimitris je plaža sa sprudom, jedna od slikanijih plaža Alonisosa. Ona je udaljena oko 15km od Patitirija. Nije bilo gužve. Možda i zbog toga sto smo tamo bili rano ujutru.
Plaza Tzorzi Gialos nam se mnogo svidela. Tu smo bili smešteni na desnoj strani plaže na stenama ispod borova. Prirodna hladovina, miris bora i mora, ma milina!
Malo je teži ulazak u vodu preko kamenja, i na samoj plaži je kamenje ali čim se prođe voda do kolena, dalje je sve pesak. I to fini, sitan, fenomenalan. Ja nisam mogla da verujem da na takvoj plazi i sa takvim ulaskom u vodu moze da bude lep fini pesak unutra. Mi smo ulazili preko stena. Preskoči se poneki jez i odmah voda do struka, nema lomatanja. Malo nas na Elafonisos podsetila.
Jedina potpuno peščana plaža na ostrvu je Krisi Milia. Pesak je zlatne boje, plaža je mnogo lepa.
Kad je ovako tirkizno, ja ne mogu da prestanem da slikam. 🙂 Na ovu plažu smo se vraćali. Kao i na Milia plažu.
Svraćali smo u mestašce Votsi. Odatle smo nekim putićem kroz šumu, došli do lepog vidikovca.
Vitisma plaža važi za nudističku, a bilo je i ovih i onih. Kažu na Alonisosu-Ko prvi dođe, bira kakva će plaža biti! 🙂
Jedan dan nam se nije išlo daleko a u Patitiriju su bili talasi i rešili smo da odemo u mesto koje se kao nastavlja na Patitiri. Zove se Rousoum Gialos. Nismo se dugo zadržali jer je muž rekao da je gužva na plaži. Procenite sami. 😀
Otišli smo na Tsoukaliu da čekamo zalazak.
Od svih plaža Milia nam je bila najmilija pa smo tu proveli ceo dan pred polazak. Mada su nam rekli da možemo da izađemo u podne iz sobe, mi smo izašli oko deset jer nismo hteli da se vraćamo. Uzeli smo ležaljke na plaži i tu bili skoro do sedam sati. Trajekt nam je bio uveče u deset. Imali smo tu sreću (ili nesreću) da je pre podne bilo oblačno pa je čak i kišica promicala. Posle se razvedrilo ali nije bio paklen dan pa nam nije bilo naporno.
- Milia kad se izvedrilo
Drugi red ležaljki smo odabrali jer se nalazio u prirodnoj hladovini. Ono što nismo znali (a šta nas je obradovalo :)) jeste da se tu ležaljke nisu plaćale, samo piće. Inače, svuda se na ostvu plaćaju i ležaljke i suncobrani. Cene su varirale a na plaži Tsoukalia, u cenu je ulazilo i tuširanje jer je tuš bio u privatnom vasništvu.
To veče, kada smo kretali, počinjao je drugi po redu festival folklora iz Grčke. Dolazili su brodićima u narodnim nošnjama. Festival traje tri dana tako da smo mi odgledali samo predstavljanje. Bilo ih je sa Krita, iz Metsova, Janine, …
Gradic Patitiri je lep, ušuškan ima prodavnice, pekare, restorane, … Alonisos je zanimljiv još i zbog toga što se stanovnici zalažu da postane ostrvo bez upotrebe plastičnih kesa. Tako ćete u piljari dobiti voće i povrće u papirnim braon kesama, u pekari hleb uvijen u papir, a u marketu-pa tu ćete vec morati da se snađete. More oko Alonisosa je ubedljivo najčistije u Evropi i stanište je sredozemnih foka koje žive samo u ovom delu Mediterana. Takođe, more oko Alonisosa i okolnih ostrvaca je proglašeno za Nacionalni pomorski park koji je jedan od najvećih zaštićenih područja Grčke. Uz malo sreće, mogzu se sresti foke.
Onda smo se ovde smestili i krenuli lagano ka Volosu.
Skiatos je živ i oko ponoći.
U Volos smo stigli oko pola tri. Izašli smo da tražimo nešto da jedemo i našli smo odličnu pekaru.
Odatle smo, posle kraće dremke, nastavili putovanje ka Olimpskoj regiji.
Zaključak ove priče bi možda mogao da bude – Ostrva su toliko lepa a trajekt toliko skup da mi je već tamo bilo žao sto sam znala da ne verujem da ćemo skoro moći da im se vratimo! 🙂
Na našu radost, putovanje se nije završilo ovde. Imali smo rezervisan hotel za jedno noćenje u Starom Pantelejmonu, selu na Olimpu. Tamo sam bila na kratkom izletu septembra 2006.godine i ostalo mi je u lepom sećanju. Želela sam da vidim kako izgleda posle 10 godina. Hotel je bio toliko dobar pa sam mislila da i ako selo kojim slučajem ne ispuni očekivanja, hotel svakako hoće.
Odmah na prilazu mestu, bili smo oduševljeni. Tačno je bilo kako ga i pamtim.
Pogled iz hotela je neverovatan. I Olimp i more. Solunski zaliv ceo kao na dlanu.
Bez Alfe nigde. Sa velikim A. Sada je neka druga ali ova nas je odvezla na mnoga lepa mesta. Stigla je od Elafonisosa do Amsterdama ali to je za neke druge priče.
Posle osveženja i kraćeg odmora, krenuli smo u moje omiljeno mesto u Grčkoj. U Leptokariu. Tamo, totalno druga priča od one iz koje smo došli. Pune plaže, velike gužve i pomalo mutno more. Ali, ipak, mesto srcu drago.
Nije da nismo pokušali i mi da se negde spakujemo. Ali baš nije išlo. Posle onakvog mira i tišine na Sporadima, nije nam se ostajalo u ovoj gužvi.
Srećom, desno i levo od centra može da se nađe deo plaže za one koji vole malo mirnije da provedu dan.
Posle plaže i ručka, išli smo malo da prošetamo selom. Hotel se nalazi malo ispred sela pa se u obilazak mora kolima.
Ima puno prodavnica suvenira, restorana i ljubaznih ljudi. 🙂
Mi smo veče proveli u Leptokariji, i to tako što smo otišli na najbolji giros u Grckoj a onda i na palačinke. Kolače iz pekare Katsaros smo uzeli za poneti. 😀
Ujutru smo svratili u Leptokariju da dokupimo šta smo zaboravili (uvek nešto fali) i da se pozdravimo sa morem. 🙂 Za Srbiju smo krenuli oko podne i stigli kući odmorni. Poslednjih godina praktikujemo da odmor produžimo sa nekim usputnim noćenjem a da poslednjeg dana krenemo kući ranije. Pre smo želeli da što više iskoristimo za plažu i kupanje ali onda sam put bude mučenje, a volimo i u putu da uživamo. Naročito što kad ima prilike, ja volim da svratim ako ima gde šta zanimljivo i onda je bolje krenuti odmoran.
Sve u svemu – Sporade preporučujem! Za naš ukus Skiatos je previše uređen i pretrpan. Zato smo ga preskočili. Ali Skopelos i Alonisos su za one koji vole mir, tišinu (da ne kažem penzionerski odmor) i čisto more.
Popovic Slađana 