Posle dva odlaska na Elafonisos napravili smo pauzu, a onda smo mu se naredne godine vratili. Junski odmor smo iskoristili za posetu Nemačkoj pa smo Elafonisos rešili da ostavimo za septembar.
Na putu ka Elafonisosu, obavezna pauza u Leptokariji-najbolji giros i najbolji kolači.
Put smo nastavili autoputem ka Atini, preko Korinta sa usputnim pauzama za kafu sa pogledom. 🙂
Pogled na boju mora sa trajekta me uvek oduševi.
Poznat pogled za dobrodošlicu.
Smeštaj, naravno, kod Kalomire. Ovaj put nas je išlo troje, a kako smo svi odrasle osobe, bio nam je potreban veliki apartman. Apartman koji smo dobili je bio OGROMAN. Dve spavaće sobe odvojene hodnikom, kupatilo, kuhinja sa trpezarijom i dnevnim boravkom i tarasom sa velikim stolom napolju i ležaljkom za ljuljanje. Izlaz na terasu je bio iz kunjihe i jedne sobe. Druga soba je imala malu terasu sa pogledom na dvoriste. Iz hodnika je, takođe, moglo da se izađe na jos jednu malu terasu. Ne znam da li će slike moći da dočaraju lepotu i veličinu smeštaja.
I još malo voća u frižideru.
Ako mene pitate-ODLIČNA dobrodošlica! :)))
Prvi dan smo iskoristili da se odmorimo na plaži ispred kuće a već nerednog smo krenuli u obilaske. Meni možda i najlepša plaža-Panagitsa.
Septembar je odličan za boravak na Elafonisosu. Bolji od juna. Bili smo od 10.septembra narednih deset dana i vreme je bilo idealno. More pretoplo. Nigde gužve, mada ovde gužvu nismo videli ni sredinom juna, ni početkom jula.
Prvi dan smo morali otići i do Sarakinika.
Zalasci su bili nezaboravni. Nikad više slika zalazaka sunca nemam nego sa Elafonisosa te godine. Ako ne računam moju terasu. 🙂 To mesto je ipak pobednik što se tiče broja zalazaka.
Simos. Dan proveden u hvatanju najboljeg ugla za slikanje plaže.
Rešili smo da ovaj put odemo do vrha brda.
Sa druge strane, vidi se Kitira. Velika želja da i do nje stignemo jednog dana.
Išli smo opet na kupanje u Puntu. Tu je najstariji grad ispod vode na svetu, Pavlopetri. Cela plaža je prekrivena sitnim školjkama. Neverovatno!
Ovaj put smo imali podvodni fotoaparat pa delovi ulica i kuća ispod mora mogu da vide a ne samo da mi verujete da reč. 🙂
Ispred naše vile smo se opet družili sa kornjačama. A i ražu smo sreli!
Muž ima i selfi sa njom. Navikle su valjda na ljude. 🙂
Odlučili smo i da je vreme da ponovimo posetu Monemvasiji.
Prodavnice suvenira na svakom koraku.
Bez kafe ne idemo nigde. Za svaki slučaj!
Što se tiče kafe u Monemvasiji, opet smo bili u Emvasis kafiću sa odličnim pogledom. Posle odmora na plaži sa pogledom na Monemvasiu, otišli smo na ručak u jedan od obližnjih restorana a onda lagano krenuli nazad na Elafonisos. U radnji sa voćem i povrćem, kupili smo predivne smokve kojih na Elafonisosu uopšte nije bilo. Možda nekome bude koristilo. 🙂
A onda do kraja boravka na ostrvu samo plavo i samo bistro!
I Simos ispod vode.
Ovaj deo uz more uveče postaje pešačka zona i to vam je, manje-više, sve sto možete zateći na ovom predivnom ostrvu što se tiče provoda.
U jednom od ovih mesta, proslavismo i mi našu godišnjicu braka. 🙂
Ponekad, kada gledam ove slike, bude mi neverovatno da smo stigli do ovoliko lepih predela a da nismo morali da odemo na Maldive. Nije baš da bismo mogli na Maldive ali to je neka druga tema. 😀
Poslednje posle podne vetar je duvao malo jače pa se plaža ispraznila. Meni nije smetalo! Neverovatan je osećaj biti sam na ovolikoj plaži.
I ja sam na slici mada baš kao tačka. Kada vetar duva, malo je teže sedeti na plaži (o tome sam pisala u prvom postu o Elafonisosu) ali šetnja ne može da škodi! A nakon kupanja i šetnje i trening mora da se odradi!
Slabi su mi bili treninzi jer sam tada bila povređena ali bitno je da se ne odustaje!
Posle ovoga, valjalo se pakovati jer nas je sutradan, ranom zorom, čekao povratak kući.
Jutro je bilo oblačno ali ni to nije umanjilo naše neraspoloženje zbog odlaska sa ovog prelepog mesta.
Krenuli smo lagano ka Srbiji i ovaj put smo rešili da obiđemo Spartu. Nemam puno slika koje bi prikazale sam lokalitet jer sam uglavnom pozirala u fazonu “This is Spartaaaaaa!” ali nije bilo ni puno toga za slikanje. 🙂 Ovde je lepo doći više zbog nekog osećaja da ste tu nego zbog onog što ćete tamo zateći. Kroz modernu Spartu se prolazi na putu ka Elafonisosu i tu se može videti veliki spomenik kralju Leonidasu. Već sam pisala da se ne bih zadržavala na istorijskim podacima, više sam za to da ukažem šta se može videti pa će već svako prema svojim željama oblikovati svoje putovanje. Kad je letnji odmor u pitanju, osim mora i kupanja, volim da ubacim jos neki usputni obilazak.
I da se odmah nadovežem na usputne obilaske. Pred polazak kući sam smislila da svratimo do Halkide na ostrvu Evia, “kad smo već tu”. To “kad smo već tu” je bilo 16km od isključenja na autoputu do centra grada i baš je bilo šteta da to ne iskoristimo. Iz nekog razloga, ovo strvo me nikako ne privlači da ga ubacim u mapu nekih budućih letovanja pa sam rešila da malo “ždraknem”, možda se i predomislim.
Ono što smo prvo uočili, posle prelaska Korintskog kanala, jeste kako temperatura ubrzano raste. Sa prijatnih 29-30, ili najviše 33, na Elafonisosu, u okolini Atine je bilo oko 42. U Halkidi je isto bilo prevruće i mnogo sparno. Kako je bio 20.septembar, nije bilo neke velike gužve ali je grad (kao i većina grčkih) potpuno haotičan. Parking je nemoguća misija. Posle dužeg traženja parking mesta, prvo smo obišli stari most. Poznat je po fenomenu gde more teče kao reka i to tako da 6 sati teče na jednu stranu, onda 8 minuta miruje, pa narednih 6 sati promeni pravac kretanja. Nismo imali prilike da tu promenu i vidimo. Grad nije ostavio neki prevelik utisak na mene. Moguće da je zato što smo se malo iscimali oko parkinga, što smo bili u delu dana kada je najtoplije pa samim tim i najmanje ljudi ima ali vrlo brzo smo rešili da putovanje nastavimo.
Plan je bio da se osvežimo i ručamo u Halkidi ali kako smo rešili da je brzo napustimo, ostali smo i bez ručka. 😀 Sledeće (spontano) zaustavljanje je bilo u Kamenoj Vurli. Na prvom isključenju za Kamenu Vurlu smo napustili autoput i stigli pravo na plažu. Plaža je šljunkovita, more čisto i nekako modro. Malo su i oblaci doprineli toj boji. Mir i tišina i tek poneki čovek. Kuća ima na samoj plaži ali se vidi da je sezona ovde odavno završena. Čudno nam je bilo da nema ništa osim vila ali posle kratkog kupanja i osveženja, krenuli smo dalje u nadi da ćemo nešto i pojesti.
Posle kraće vožnje, došli smo i do centra mesta. Silno smo se obradovali! Konačno ručak!
Mesto nije loše za pauzu i osveženje ali ne za ceo odmor. Sunce brzo zađe zbog okolnih brda, što otežava neki duži ostanak na plaži ili čekanje zalaska sunca. Bar je tako bilo u drugoj polovini septembra.
Nastavili smo vožnju od oko 250km do Leptokarie-mesta naše redovne pauze!
I posle tri letovanja na ovom malenom ostrvu ne mogu da kažem da je dosta i da mu se neću opet vratiti. Ovo je parče raja za ljubitelje toplog mora, (još uvek) divljih plaža i prelepog podvodnog sveta.
Popovic Slađana 
Sad stvarno zelim u Grcku! 🙂
LikeLiked by 1 person
Nema greske sa Grckom! 🙂
LikeLike